IstorijatclanicePravna regulativaKako postati lovacLovna evidencijaSaopstenjaLovni turizamLovacka stampaLiteraturaFilmska produkcijaLovacka opremaLov u umetnosti

Lovački savez Srbije

Lovački savez Srbije je član CIC

HOME > LINKOVI > KONTAKT >


LSS je član CIC


LSS je član FACE

© 2004 Lovački savez Srbije
Lovački savez Srbije
ul. Alekse Nenadovića br. 19-23/II
11000 Beograd
tel.: (011) 3442-467 
fax: (011) 3442-477

CIC kroz 7 pitanja i odgovora

1. Šta je to CIC?

CIC je Svetska lovačka organizacija.

Akronim CIC, dolazi od francuskog imena Conseil International de la Chasse et de la Conservation du Gibier.

CIC je politički nezavisno savetodavno telo, aktivno na međunarodnom planu, organizovano na neprofitnoj osnovi. Sa naučnim kapacitetima koji su čuveni širom sveta, CIC pomaže vladama i ekološkim organizacijama u očuvanju prirodnih resursa primenom principa održivog korišćenja.

Rad CIC-ovih lokalnih delegacija u preko 80 zemalja, podržavaju komisije i radne grupe specijalizovane u odredjenim oblastima, od određenih vrsta divljači (od ptica selica do  tropske divljači i tradicionalnih vrsta lova) do pitanja očuvanja životne sredine kao i pitanja kulturnog nasleđa (npr. lov u umetnosti).

Članstvo čine pojedinci i organizacije vezane za lovstvo, kao i države članice (uglavnom zastupljene preko Ministarstva nadležnog za gazdovanje divljači).

CIC je dobijao priznanja širom sveta, kao jedinstvena i dragocena savetodavna organizacija, sa posebnim naučnim znanjima u oblasti zaštite prirode i divljači.

2. Kako je osovan CIC?

Ideja o osnivanju međunarodne lovačke organizacije prvo se pojavila 1910. godine, na izložbi lovstva u Beču.

Profesor Antonin Dyk, sa Univerziteta u Pragu, izneo je ideju ponovo 1926. god. Međutim, zahvaljujući francuskom lovcu i diplomati Maxime Ducrocqu i grofu Louis Károlyu, ideja je prevedena u konkretnu akciju. Oni su organizovali međunarodnu konferenciju u malom gradu na jugu Slovačke, Nové Zamky,  novembra 1928. godine, da bi razgovarali o ideji osnivanja medjunarodne lovačke organizacije. Bilo je mnogo diskusija na plemićkom imanju grofa Károlyia u Palárikovu.

Rezultat konferencije je bio "Deklaracija Nové Zamky", koja je pozivala na osnivanje međunarodnog saveta za lovstvo, pod imenom "Conseil International de la Chasse" i osnivanje komisije, koja je trebalo da izradi statut ove organizacije.

Ovo je bila osnova za prvu generalnu skupštinu i osnivanje CIC-a, novembra 1930. godine, u Parizu.

U znak sećanja na te dane, 2003. godine je odobreno osnivanje stalnog centra CIC-a na posedu grofa Károlyi u Palárikovu u Slovačkoj. Ovaj centar će se koristiti za razne aktivnosti i sastanke CIC-a, kao i za postavljanje stalne izložbe posvećene lovstvu.

3. Zadaci i ciljevi CIC-a?

CIC i sve njegove članice zalažu se u svim nacionalnim i međunarodnim telima koja se bave upravljanjem resursima u prirodi posebno za sledeće zahteve:

-za priznavanje da je globalna sredina briga svih nas;

-za poštovanje svih oblika života u ekosistemu;

-za zaštititu prirode, uglavnom faune, u interesu sadašnjih  i budućih generacija, merama za sprečavanje i merama predostrožnosti;

-za izbegavanje gubitka biološke raznovrsnosti, posebno zaštitom ugroženih vrsta;

-za održivo korišćenje prirodnih resursa, važno za socijalne i ekonomske pogodnosti, a time i za podsticanje njihove zaštite;

-za poboljšanje u gazdovanju divljači (odstrel divljači uz poštovanje prirodnog ekosistema) i korišćenju zemljišta;

-za unapređenje naučnih istraživanja, obrazovanja i informisanja javnosti, koje podržava  aktivnosti CIC-a;

-za davanje saveta i odgovora vladama, nacionalnim i međunarodnim organizacijama  na njihov zahtev.

CIC organizacija se zalaže da preduzme sve što je u njenoj moći da obezbedi da se ovi ciljevi ispune na moralan način i da ovi principi postanu osnova za sve intervencije i aktivnosti.

4. Kako radi CIC?

Rad CIC-a se odvija kroz rad Generalne Skupštine, komisija i radnih grupa.

5. Kako je organizovan rad CIC Komisija?

Komisije CIC-a, u okviru njihovih oblasti specijalnosti, posvećene su tehničkim pitanjima i razvijanju preporuka. One podnose Generalnoj skupštini CIC-a pisane nacrte za rezolucije i preporuke upućene vladama, međunarodnim ili nacionalnim organizacijama ili ličnostima izvan CIC-a. Ovi tekstovi su izraz ukupne politike CIC-a.

Komisije se sastaju na Generalnim skupštinama i takođe, organizuju međunarodne simpozijume i seminare koji se odnose na njihovu oblast interesovanja.

Svaki član CIC-a posebno zainteresovan za neku temu, može da se upiše kao član jedne ili više komisija, po svom izboru:

- Komisija za krupnu divljač;

- Komisija za tropsku divljač;

- Komisija za sitnu divljač;

- Komisija za ptice selice;

- Komisija za prirodu i životnu sredinu;

- Komisija za izložbe i trofeje;

- Komisija za lov u umetnosti, istoriju i muzeje;

- Komisija za fotografiju divljači i prirode;

- Komisija za održivo korišćenje;

- Komisija za sokolarenje i ptice grabljivice.

6. Kako je organizovan rad radnih grupa CIC-a?

Radne grupe CIC-a, upravo kao i njegove komisije, u okviru njihovih oblasti specijalnosti, posvećuju se tehničkim pitanjima i razvijanju preporuka. One takođe, podnose Generalnoj skupštini pisane nacrte za rezolucije i preporuke upućene vladama, međunarodnim ili nacionalnim organizacijama ili ličnostima izvan CIC-a. Ovi tekstovi su izraz ukupne politike CIC-a. Komisije se sastaju na Generalnim skupštinama i isto tako organizuju međunarodne simpozijume i seminare koji se odnose na njihovu oblast interesovanja.

Svaki član CIC posebno zainteresovan za temu može da se upiše kao član jedne ili više radnih grupa po svom izboru:

- Radna grupa za mere u poljoprivrednoj sredini;

- Radna grupa za lov lukom i strelom;

- Radna grupa za lov i gastronomiju, (umetnost i nauka o kuvanju i jedenju dobre hrane);

- Radna grupa za lovnu kinologiju;

- Radna grupa za lovačku literaturu;

- Radna grupa za mišljenje mladih.

7. Sa kojim srodnim međunarodnim organizacijama sarađuje CIC?

CIC sarađuje sa sledećim Međunarodnim organizacijama:

1 CITES, (the Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora),   Sporazum o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljači i biljaka;

2 Conservation International,  Zaštita divljači na međunarodnom planu;

3 FACE, the Federation of Associations for Hunting and Conservation of the E.U. – Savez udruženja za lov i očuvanje divljači i njihovih staništa u Evropskoj uniji;

4 Safari Club International, Međunarodni safari klub;

5 The Nature Conservancy, Očuvanje prirode;

6 World Conservation Union -IUCN, Svetska unija za zaštitu prirode;

7 WWF International, Svetski fond za zaštitu prirode.